PrijemPrijem  PortalliPortalli  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Istorija genetike

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Istorija genetike   Sub Sep 01, 2007 12:57 am

U svom naučnom radu nazvanim "Eksperimenti u hibridizaciji biljaka" ("Versuche uber Pflanzenhybriden") prezentovanom 1865 Gregor Mendel je otkrio poreklo pojedinih osobina u novonastalim biljkama pasulja i pokazao kako se ove novonastale osobine mogu unapred matematički izračunati. Iako proces nasleđivanja ne prati u svakom slučaju načine nasledstva koje je predočio Mendel, njegov rad je imao znajačnu ulogu u razvoju upotrebe statistike u genetici. Od tog vremena, objavljivanja Mendelovog rada, otkviren je veći broj veoma kompleksnih procesa nasleđivanja.

Značaj Mendelovog rada nije adekvatno shvaćen sve do ranih dvadesetih godina dvadesetog veka, nakon njegove smrti, kada je njegovo eksperimentisanje nad biljkama potvrđeno novim i modernim istraživanjima naučnika koji su radili na sličnim organizmima.

Mendel u ono vreme nije bio ni svestan fizičke prirode gena. Međutim, mi danas znamo da se genetska informacija nalazi na DNK-a molekulu (retrovirusi, kao što su influenca, onkovirusi i HIV, kao i mnogi biljni virusi svoje genetske informacije nose na RNK molekulima). Manipulacije DNK-a (i/ili RNK-a molekula) molekula mogu da promene informacije koje će se preneti sa roditelja na potomak kao i fizičke osobine mnogih organizama.

Genetika (grčki γεννώ - geno, znači dati rod, roditi) je nauka koja proučava gene, naslednost i varijaciju imeđu organizama. Reč genetika je prvi put upotrebljena kada je Engleski naučnik Vilijam Bejtson poslao pismo Adamu Sedviku, 18-tog aprila 1905 u kojem je opisao nauku koja za cilj ima proučavanje proces nasleđivanja i varijacije između organizama.

Ljudi su upotrebljivali genetiku još u preistorijskom dobu sa pripitomljavanjem divljih životinja i gajenjem biljaka. U modernim eksperimentima, genetičari svakodnevno pronalaze nove načine za izučavanje funkcije gena, kao što je analiza genetskih interakcija. U samom organizmu, genetske informacije se nalaze u hromozomima, koji su predstavljeni hemijskim strukturama kao što je DNK molekul.

Geni su šifre koje nose informacije neophodne za sintezu sekvenci amino kiselina koje se ispoljavaju u protenima, koji na kraju igraju važnu ulogu u građi fenotipa organizma. U diploidnim organizmima, dominanta alela na hromozomu će baciti u senku, i samim tim sprečiti ispoljavanje resesivne alele na istom hromozomu. Danas, u oblasti molekularne biologije i genetike često čujemo izraze kao što su kodiranje i kodirati, i na laičkom jeziku to jednostavno znači da gen nosi infomracije koje su kao uputstva prema kojima organizam može da sagradi protein. Tako možemo da kažemo da geni nose kodove za proteine. Nekada se smatralo da jedan gen kodira jedan protein. Međutim, danas znamo da jedan gen može da bude odgovoran za više produkata, u zavisnosti kako je transkripcija regulisana. Geni takođe kodiraju sekvencu nukleotida u m-RNA, t-RNA i r-RNA koji su neophodni za sintezu proteina.

Genetika može da predvidi, mada ne u svakom slučaju, fizički izgled organizma kao i moguće ponašanje organizma. Međutim faktori u bližoj okolini i nepredvidljivi faktori nad kojima nemamo moć, takođe imaju veliku ulogu u genetici. Na primer, jednojajčani (identični) blizanci su klon koji nastaje ranim deljenjem embriona, i tako imaju isti DNK molekul, ali različito se ponašaju i imaju različite otiske prstiju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Istorija genetike
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Biologija :: Genetika-
Skoči na: