PrijemPrijem  PortalliPortalli  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  
Share | 
 

 Desanka Maksimovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
ckobu
Admin


Broj poruka: 79
Godina: 23
Location: Srp. Miletic
Datum upisa: 20.08.2007

PočaljiNaslov: Desanka Maksimovic   Čet Avg 30, 2007 11:39 pm

Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. u Rabrovici kod Valjeva kao najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja otac dobija premeštaj i odlaze u Brankovinu. U Brankovini je Desanka provela detinjstvo i smatrala je svojim pravim zavičajem. Gimnaziju je završila u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu.

Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova, nisu imali dece.

Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme nalaze se u antologijama poezije raznih naroda. Više puta je nagrađivana našim najvišim književnim nagradama. Prvo priznanje dobila je 1925. nagradom za pesmu «Strepnja» na konkursu časopisa «Misao». Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1959. godine.

Desanka je bila od onih priroda u kojima se još u detinjstvu zametne ljubav koje se do kraja života ne odriču. Jer, sve u Desanki je pesničko: i reč, i odnos prema svetu, i filozofija. Reklo bi se čak da ništa drugo nije mogla biti do to što jeste. Sve što je napisala, napisala je srcem. A to njeno srce otvoreno je uvek i svuda, svemu i svakome.

Prva Desankina pesma bila je o zalasku sunca. Sunce odlazi, a sve, i ljudi i priroda, pružaju prema njemu ruke i dovikuju-nemoj otići, ostani... Tada je imala 14 godina. Sedela bi obično na nekom panju i pisala. To je bio njen pesnički atelje. Sa 14 godina se ne može stvoriti čudo, ali se može osetiti miris zemlje. Može se doživeti noć, čuti ćuk. Može se zaspati na pokošenoj livadi i zapisati prva «ljubavna» reč. Sa 14 godina može se znati istorija i upoznati ratnik. A tu, u Brankovini, imalo je šta i da se vidi i da se čuje o istoriji. Sa 14 godina mogla se doživeti samoća, i strah. Prve ocene Desanka Maksimović je dobila u Valjevu, od drugova iz gimnazijskih klupa. Čitala im je, a oni su je hrabrili i proricali joj blistavu budućnost.

Njena pesma je uvek bila sigurna streha i zaklon svakome ko je obeležen osećajnošću, uskraćen za nešto, ugrožen. Retko je koji pesnik u nas kao Desanka Maksimović još za života stekao ime i ugled i zadobio toliku naklonost, poštovanje i privrženost brojnih čialaca. Desanka Maksimović nema drugu biografiju sem književnu, ni drugog poroda sem pesama. Onaj ko je čitao njene pesme upoznao je ne samo njenu dušu i njeno biće, već i dušu naroda iz kojeg je potekla. Mnoge njene pesme su poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih načela i uverenja, boja i vera, pozivala ih da proslave i tuđeg sveca, da uvažavaju neistomišljenike, da budu strogi prema svojima kao što su i prema tuđim manama. Od svih vrednosti u životu ona je posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

Za razliku od mnogih liričara, naročito novijeg doba, koji su svaki komplikovaniji pesnički problem rešavali i složenijim sredstvima, naša pesnikinja je uvek išla za tim da najjednostavnijim i najprečim putem dopre do takvog zamućenog i skrivenog jezgra kakvo je ljudska bespomoćnost pred tajnom.

Ma koliko bile raznolike i neujednačene sve Desankine pesme istovrsne su, istim glasom ispevane. Melodija njene poezije je sestra govorne melodije. Otkriva čitavo obilje novih aliteracija i rima, koje i kada nisu izmešane sa poznatim, u kontekstu nekako zazvuče poznato; skoro uvek su nekako prirodno na svom mestu. Desankina poezija saopštava o ljubavi, prenosi impulse mladosti. Ljubav je vodič u svet, učitelj duha. Bog o kome i kome peva Desanka Maksimović, prisutan je svuda i nigde ga nema; on je milosrdan i ravnodušan; prisan i neuhvatljiv; ispovednik i stranac. On nije sabran u jednu žižu, već je rasut u hiljadu mogućnosti, a pesnikinja nam saopštava da svaka od njih može biti, ili jeste prava. Sve te suprotnosti se usklađuju u ljubavi.

Lirika Desanke Maksimović se od samog početka doživljavala kao čista ispovest srca, što je i sadržano u stihu «Ja sam lovac srca svoga rođenog». Njeno osnovno pesničko geslo je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu, da izvire iz njih.

U kasnije dane lirika Desanke Maksimović dobila je svoju patinu, kao i njena rascvetana priroda u jesen, koja se u ovu liriku sve više uvlači. Njena poezija je dobila ono što vreme ljudskim motivima nameće: smirenost u nemirima, utišanost u akcentima. Godine ova pitanja neizbežno donose. Da li tražiti odgovore na njih? Ne tražiti nenalazivo, tj. pomiriti se sa zakonima. Tražiti ga i ne naći znači neizbežnost kraja bez novog početka. Misao Desankina pred krajem, sluteći ga već, je samo konstatacija neobilaznoga i samim tim odricanje da se bilo kuda okolo prođe. Ona kao ptica šćućureno ćuti i čeka ono što doći mora. Prirodno i jednostavno je pevala o životu i sada tako peva o smrti.

Književna dela
Pesnikinju je najbolje upoznati kroz njenu poeziju. Najznačajnija dela Desanke Maksimović su:

Pesme (1924.)
Vrt detinjstva, pesme (1927.)
Zeleni vitez, pesme (1930.)
Ludilo srca, pripovetke (1931.)
Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943)
Gozba na livadi, pesme (1932.)
Kako oni žive, priče (1935.)
Nove pesme (1936.)
Raspevane priče (1938.)
Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942.)
Šarena torbica, dečje pesme (1943.)
Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945.)
Pesnik i zavičaj, pesme (1945.)
Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949.)
Samoglasnici A, E, I, O, U (1949.)
Otadžbino, tu sam (1951.)
Strašna igra, priče (1950.)
Vetrova uspavanka (1953.)
Otvoren prozor, roman (1954.)
Prolećni sastanak (1954.)
Miris zemlje, izabrane pesme (1955.)
Bajka o Kratkovečnoj (1957.)
Ako je verovati mojoj baki, priče (1959.)
Zarobljenik snova (1960.)
Govori tiho, pesme (1961.)
Prolećni sastanak (1961.)
Patuljkova tajna, priče (1963.)
Ptice na česmi, pesme (1963.)
Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964.)
Hoću da se radujem, priče (1965.)
Đačko srce (1966.)
Izvolite na izložbu dece slikara (1966.)
Pradevojčica, roman (1970.)
Na šesnaesti rođendan, pesme (1970.)
Praznici putovanja, putopisi (1972.)
Nemam više vremena, pesme (1973.)
Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976.)
Pesme iz Norveške (1976.)
Bajke za decu (1977.)
Ničija zemlja (1979.)
Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983.)
Međaši sećanja, pesme (1983.)
Slovo o ljubavi, pesme (1983.)
Pamtiću sve (1989.)
Nebeski razboj (1991.)
Ozon zavičaja (1991.)
Zovina svirala (1992.)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Četnik



Broj poruka: 1
Datum upisa: 12.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Desanka Maksimovic   Pet Okt 12, 2007 5:02 pm

Da li možda znate što su stradali đaci iz Kragujevca?
Partizani su uhvatili 72 Njemca, odsjekli im muda i nabili im ih u usta. Naravno iskrvarili su svi do jednoga. U to vrijeme je važilo za jednog njemca 100 srba. Ubili su 7200 srba i pored toga strijeljali đake. I ona našla da mi priča da su njemci zli. Govna jedna partizanska.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

Desanka Maksimovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

 Similar topics

-
» Desanka Maksimovic
» Desanka Maksimović
» Jer sreća je lepa samo dok se čeka...
» Priče i bajke
» Zvižduk sa setom

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 ::  :: -