PrijemPrijem  PortalliPortalli  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Stari Egipat

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Stari Egipat   Uto Avg 28, 2007 10:49 pm

Pod pojmom starog Egipta podrazumeva se egipatska država i civilizacija od praistorije do rimskih osvajanja. Stari Egipat je po nekim naučnicima najveća ljudska civilizacija, imajući u vidu vreme u kome je postojala, njena dostignuća i trajanje od 3.000 godina. Egipatska civilizacija je razvila specifično državno uređenje, religiju, arhitekturu, pismo i umetnost. Po društvenom uređenju, to je bila robovlasnička država, kao i sve ostale države starog bliskog istoka. U vreme najvećeg proširenja obuhvatala je prostor od Nubije do južne Sirije, ali je središte same civilizacije bilo uvek u dolini Nila. Ova reka je bila od ključnog značaja za razvoj Starog Egipta, što je ostavilo traga i u religiji i umetnosti. Među najznačajnijim civilizacijskim dostignućima koja se (koliko je poznato) prvi put sreću u Egiptu su: Pronalazak stakla, hartije, lana, mastila, kalendara, časovnika, geometrije i azbuke; popis stanovništva, pošta, osnovno i srednje obrazovanje, monoteizam, široko rasprostranjena monogamija i etička filozofija. Egipatska civilizacija je dala veliki doprinos u unapređenju državne uprave, pisma, književnosti, nauke, medicine, arhitekture, vajarstva i drugih umetnosti.

Civilizacija starog Egipta se razvila u dolini reke Nila, koja se nalazi u severoistočnoj Africi. Geomorfološki gledano, Egipat pripada mediteranskom basenu i prirodno je povezan sa bliskim istokom. Ovo je uzrokovalo njegov razvoj u okviru starih civilizacija bliskog istoka, dok je bio izolovan od podsaharske Afrike.

Geografski se područje na kome se razvijala staroegipatska civilizacija može podeliti na dolinu Nila, koja je aluvijalna ravnica, i okolne pustinjske predele. Dolina Nila se deli na sledeće oblasti, od ušća ka izvorima:

delta Nila
donji Egipat
srednji Egipat
gornji Egipat
donja Nubija
gornja Nubija

Okolne pustinje u kojima je staroegipatske civilizacija ostavila tragove, su:

Libijska pustinja
Arabijska pustinja
Nubijska pustinja
Sinajsko poluostrvo

Dolina Nila je bogata aluvijalnim nanosima, pa je izuzetno pogodna za zemljoradnju, ali je istovremeno siromašna rudnim bogatstvima. Zato su stari Egipćani iz okolnih predela eksploatisali sirovine poput raznih vrsta kamena za gradnju, zlato, srebro, tirkiz i bronzu.

Tragovi ljudskog prisustva prisutni su u egiptu još od doba starijeg paleolita. Prva upotreba pisma, koja označava početak istorijskog perioda datirana je u doba pre ujedinjenja Egipta, u doba kulture Nakada 'II'. Prvo poznato sređivanje pisma i pisani izvori potiču iz doba tzv. Nulte dinastije, u vreme ujedinjenja egipatske države. Istorija starog Egipta se proteže od 31. veka p.n.e. do 30. godine p.n.e. kada je definitvno prestala da bude samostalni državni entitet. Autohtona egipatska kultura održala se mnogo duže i nestala je tek posle arapskih osvajanja u 7. veku n.e.

Hronologija starog Egipta dugo je bila predmet sporenja među naučnicima, ponajviše zato što su stari egipćani računali godine u odnosu na stupanje na presto vladara. Iako su pronađeni detaljni spiskovi faraona, usled raznih nedoumica ovaj problem je definitivno razrešen tek upotrebom savremenih metoda poput metode ugljenika C-14 kao i komparativnom arheologijom.

Pisani izvori su prvenstveno natpisi na grobnicama koje su pronađene širom Egipta, kao i papirusi sa raznim natpisima. Dok natpisi na grobnicama daju prvenstveno sliku o događajima od državnog značaja i iz života vladara, papirusi često otkrivaju prilike iz svakodnevnog života, kao i privredne odnose u starom Egiptu.

Od materijalnih istorijskih izvora, najvažniji i najbrojniji su grobnice i grobni prilozi faraona, sveštenika i činovnika različitog ranga. Tu spadaju i hramovi, palate, ali i naselja i vojna utvrđenja. Ovo je posledica velikog značaja koji je u starom Egiptu imala religija, a posebno kult mrtvih.

Starogrčki istoričar Herodot u svom delu Istorija dao je veoma značajni prikaz Egipta, njegove istorije i prilika koje su vladale u njegovom dobu.

Gotovo istovremeno s pojavom paleolitskog čoveka u Evropi, nalazimo tragove ljudi i u porečju Nila na egipatskoj visoravni. Savladavanjem tehnike obrade kamena u mikrolite (malene precizne kamene alatke) označen je prelaz iz paleolita u Mezolit ili srednje kameno doba. Najstariji nalazi neolitskog čoveka Egipta pronađeni su u Fajumu i datiraju iz 4400. pne. do 4200.pne. To su nalazi kamenog ručnog klina i keramičke posude u fragmentima. Tek u Neolitu nastaje Egipat koji poznajemo jer se ljudi stalno naseljavaju u dolini Nila i postaju pastiri i zemljoradnici. Početkom 6. milenijuma i godišnja mena Nila se ustaljuje. Prva eneolitska (metalnodobna) kultura starog Egipta je Badarska kultura koju datiramo pod kraj petog milenijuma pne. Mlađa od te kulture naziva se Amratijanska kultura prema nalazištu u el Amrehu. Posle nje sledi Gerzeanska kultura imena po nalazištu u blizini mesta Gerzeha koji se nalazi u oazi. Poslednja faza te kulture, koja je ujedno i poslednja preddinastička kultura, prelazi u istorijsko razdoblje.

U doba kulture Nakada [III] dolazi do stvaranja jedinstvene egipatske države ujedinjenjem najpre više političkih centara u gornjem Egiptu, a zatim i gornjeg i donjeg Egipta. Iz ovog perioda potiče i najstariji nalaz egipatskog pisma. Grad Memfis na severu postaje upravno središte, a Abidos uz druge gradove na jugu ostaje kulturno središte države. Zatim u doba prve dinastije dolazi do stvaranja centralizovane državne uprave, a jača i egipatski uticaj na okolne kulture Nubije i Palestine. U to vreme pojavio se kalendar kao sistem merenja vremena, kočije sa konjima kao prevozno sredstvo, a bog Sunca - Ra bio je vrhovni bog u egipatskoj religiji.

Nakon mnogo propalih dinastija i preminulih velikih vladara, upravljanje i vlast nad Egiptom prešli su u ruke sveštenika i carstvo je počelo da propada, postajući toliko slabo da ga je Aleksandar Veliki preuzeo bez ikakvog otpora Egipćana. Iako nije proveo mnogo vremena u Egiptu, Aleksandrija - novoustanovljeni glavni grad Egipta pod vlašću Aleksandra Velikog - bio je i ostao velelepan i izuzetno razvijen. Svoje carstvo je Aleksandar Veliki kasnije podelio i predao vlast svojim generalima, a nešto kasnije vlast ove grčke dinastije nad Egiptom okončana je sa vlašću Kleopatre VII. Ona je vladala zajedno sa svojim sinom iz palate u Aleksandriji, u Donjem Egiptu, koja je nedugo zatim postala svetski centar grčke kulture. Nakon Kleopatre još preko 300 godina su faraoni grčkog porekla vladali Egiptom, a zatim je Egipat postao provincija Rimskog carstva. Mnoge strane države su tada preuzimale Egipat na kraće vreme. Nakon mnogo godina ratovanja i stradanja u svojoj dugoj istoriji, Egipat je konačno postao samostalna država u 20. veku.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Faraoni   Uto Avg 28, 2007 10:50 pm

Reč "faraon" znači "velika kuća". Egipćani su se odnosili prema svojim faraonima kao prema bogovima oličenim u različitim oblicima - predstavnicima na Zemlji. Smatrali su ih "višim bićima" - svojevrsnim "nadljudima" i obraćali su im se imenima koja bi u prevodu značila "sin boga Ra" ili "davalac života kao bog Ra", verujući da nijedno obično ime ne može izraziti veličanstvo određenog vladara. Oni su takođe verovali da zahvaljujući njihovom služenju vladar uspeva da svako jutro podigne Sunce na nebo i natera Nil da naplavi široka područja plodnim muljem krajem svakog leta. Takođe su verovali da ponude u hrani i vodi koje su svakodnevno činili faraonu obezbeđuju da bogovi hrane duše preminulih Egipćana u zagrobnom životu. Faraon je bio svemoćan, a njegova moć apsolutno neosporna. Osnovna dužnost faraona bila je da gradi i održava hramove bogova. Dodirivanje faraonove krune ili skiptara, čak i slučajno, donosilo je smrtnu kaznu za počinioca.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Piramide   Uto Avg 28, 2007 10:51 pm

Najimpresivnije građevine Egipta svakako su piramide koje su građene kao grobnice faraona. Do sada je pronađeno ukupno 46 piramida, a pretpostavlja se da ima i još neotkrivenih pod nepreglednim peskom pustinja. U 27. veku pre nove ere izgrađena je prva piramida i od tada su one postale osnovni način sahranjivanja vladara. Jedan od razloga što su piramide toliko fascinantne je taj što su to bile prve građevine ikada sagrađene samo slaganjem precizno isečenih ogromnih kamenih blokova jednih na druge. U razvoju građevinarstva Egipat je tako bio neprikosnoveno carstvo više od 2.000 godina. Egipćani su verovali da je preminulom i dalje potrebno njegovo telo i razne stvari koje su sahranjivane uz telo kako bi preživeo u zagrobnom životu. Oni su znali da se u suvim pustinjama stvari veoma dobro čuvaju i birali su posebna mesta za sahranjivanje koja su i danas izuzetno dobro očuvana. Uvaženi stanovnici Egipta tog doba bili su dovoljno bogati da izgrade velelepne grobnice i bogato ih opreme zlatom, dragim kamenjem, zapisima na papirusu, slikovnim prikazima i statuama. Jedna od najpoznatijih piramida je Velika piramida faraona Kufua - sagrađena je od 2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova, a svaki blok teži oko 2,5 tone.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Pismo   Uto Avg 28, 2007 10:52 pm

Egipćani nisu slikali stvarne predstave iz života, već su njihove slike bile vrsta dijagrama za koje se verovalo da imaju magičnu moć. Kako bi sačuvali magičnu moć svoje umetnosti, umetnici su precizno kopirali likovni stil svojih predaka, pa su tako svi umetnici drevnog Egipta slikali na isti način stvarajući veoma slične slikovne prikaze. Ovi prikazi u grobnicama usko su vezani za egipatsko slikovno pismo ili hijeroglife za koje se veruje da su nastali još pre oko 5 000 godina. Egipćani su magične moći pripisivali i hijeroglifima i uglavnom su ih korisili u hramovima i grobnicama. Hijeroglifski simboli, odnosno slikovno pismo, zapravo predstavljaju cele reči povezane posebnim znacima kojima su umetnici obično opisivali život i verovanja preminulog koji je sahranjen u toj grobnici.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Religija   Uto Avg 28, 2007 10:57 pm

Egipatska religija

Египатска религија испрва збуњује обиљем богова који мењају своја имена и облике, појављују се у људским, животињским, биљним или сложеним облицима, а идентитет им се често не може са сигурношћу утврдити. Каталогизовање египатских богова и њихових атрибута само повећава забуну. Набрајање облика атрибута неког бога може увести известан ред у стара веровања, али нам нимало не помаже да схватимо шта су Египћани мислили и осећали обраћајући се неком од богова.
Приликом проучавања египатске религије мора се имати на уму да она пре свега никад није била статична. Није било светих књига попут Торе, Библије или Курана, које чине чврсто језгро које се не сме мењати или доводити у питање. На мењање религије утицале су доста друштвене прилике, можда чак и у већој мери него што је религија утицала на социјалне прилике. Како су се друштвене прилике мењале, мењао се како дух тако и појавни облик религије.

О религији пре појаве писма зна се врло мало, већином из предмета које су пронашли археолози. То су углавном различите амајлије повезане с ловом или плодношћу, привесци начињени од животињских зуба или глинени кипови. На основу цртежа пронађених на посудама или уклесаних у стену, закључујемо да су постојали извесни религијски обреди, које је немогуће у потпуности разумети без писаног објашњења. Међутим, прилично сигурном изгледа претпоставка да се основна веровања и обичаји нису много променили у историјском раздобљу у коме се египатска религија у извесном смислу претворила у неки систем.

Египатска држава настала је уједињавањем малих самосталних области- нома, које су имале свака свог поглавара и бога или богињу као заштитника. Најстарија божанства, најчешће животињског облика, углавном су биле богиње, но било да се ради о богу или богињи, локално божанство је било врховна духовна сила у својој области. Божанства нису имала моћ изван својих области, а ратове су добијали и губили првенствено богови, а не племена. Током времена, области су се уједињавале а судбина локалних богова је првенствен зависила од начина уједињења које се могло остварити мирним путем или ратом. Ако је уједињење остварено мирним путем, божанства су, сходно свом полу и узрасту, постајала муж и жена, родитељ или дете. С друге стране, ако би се уједињење остварило ратом, победничко племе је обично деградирало бога поражених на ниво злодуха при том их присиљујући да прихвате њихово божанство.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Religija   Uto Avg 28, 2007 10:58 pm

Већ у предтитнитско раздобље већина богова изашла је из оног првобитног чистог тотемизма. Свака нома имала је своју веру и свог бога заштитника што је настављено и касније када је Египат већ био политички уједињен. На пример Птах је био главни бог у Мемфису, Атум у Хелиополису, Хорус у Едфу, Амон у Теби, Озирис у Бусирису, Собек у Онбусу, Хатор у Дендери итд. На самом почетку та божанства су била једноставна тумачења одређених природних, насталих првенствено из страха према њима. Како Египћани своје богове нису могли да замисле као апстрактне појаве веровали су најпре да су божанства утелотворена у одређену животињу а касније богови добијају људски облик. Tу видимо велики број божанстава о којма ће касније бити речи. Свештеници из овога ствара читаве системе веровања, тумачећи тако разлчите природне појаве и њихове узроке. Тако се упоредо развија двоструко веровање: народно и свештеничко, али касније долази до њиховог преплитања и утапања једног у друго. Поштовање богова у Египту повезано је са одређеном користи. Од бога се очекује помоћ или казна. Он на известан начин помаже град или ному а народ му за узврат гради “стан” односно храм и даје све што му је потребно: храну, одећу, пиће и др. Приређују се различите свечаности и процесије у част бога, а и приносе се жртве. У почетку су то биле људске жртве, касније животиње. То се радило првенствено с циљем да се божанство задовољи и умилостиви.

По уједињењу Египта долази до живог саобраћаја између појединих нома. Нека божанства су постала веома позната својим наводним чудесима, те су им у ходочашћа долазили и људи из других места. Слично је било и са митологијом. Градови су прихватили митологију других градова. На тај начин су се различита веровања спајала у неку заједничку религију. Тај процес трајао је стотинама година али до јединствене вере заправо никада није дошло. И покушај Аменофиса IV, фараона XVIII династије, да установи јединствену монотеистичку религију под окриљем бога Атона, завршен је безуспешно. Током времена, настаје неколико најзначајнијих религијских центара и школа, од којих је свака имала различито космогонијско учење и врховног бога. Међутим, и поред тога у сваком од ових центара постоји суверено, и што је карактеристично јединствено божанство – Сунце. Та чињеница доприносила је мешању различитих космогонијских учења, и уздизању појединих богова на ниво државног бога. Занимљиво је да током развоја египатске цивилизације није увек био доминантан један бог као врховни, већ се у зависности од политичких, културних и других прилика, дешавало да један бог замени другог на врховном трону.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stari Egipat   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stari Egipat
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Stari Egipat
» Egipat
» STARI ZAVJET
» Stari porculan
» Stari dobri crtaći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Istorija :: Stari vek-
Skoči na: