PrijemPrijem  PortalliPortalli  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Grcko-persijski ratovi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Grcko-persijski ratovi   Uto Avg 28, 2007 10:32 pm

Grčko-persijski ratovi ili Persijski ratovi, 492. pne. - 449. pne, serija ratova između Persijskog carstva i gradova-polisa u Grčkoj. Rat se završio Kalijinim mirom, oko 449. pne.

Krajem VI veka pre n.e. Grci u istočnom Sredozemlju naišli su se pred ozbiljnom opašnošću, nad njima se nadvila senka Persijskog carstva. Persijanci u to vreme gospodarili su ogromnom prostranstvima - od reke Inda na istoku do Siriji, Fenikije i Egipta na zapadu. Pod njihovom vlašću bili su i mnogobrojni grčki gradovi na zapadnoj obali Male Azije.

Grčko-persijski ratovi trajali su pedeset godina, sa dužim ili kraćim predasima (499.-449. godine pre n.e.). Sukobi su počeli kada su Grci u Maloj Aziji pokušali da se oslobode persijske vlasti. Pobuna koju su podigli pod vođstvom grada Mileta poznata je u istoriji pod nazivom Jonski ustanak (499.-494. godine pre n.e.). Znajući da se sami ne mogu izboriti s ogromnom persijskom vojskom, pobunjenici su potražili saveznike u Grčkoj. Najpre su se obratili Sparti kao najmoćnijem polisu. Pozvali su Spartance da osvoje Aziju i persijsku prestonicu Suzu, gde ih je u carskim riznicama čekalo bogatstvo dostojno boga Zevsa. Spartanski kralj je upitao miletske izaslanike koliko traje put od obale Male Azije do Suze. Kada je saznao da je za to potrebno tri meseca, odbio je da pomogne pobunjenicima. Oni su se potom obratili Atinjanima, koji su poslali 20 trijera, lako naoružanih brodova.

Pobunjenici su u početku imali dosta uspeha. Ustanak se naglo širio. Na jugu je zahvatio ostrvo Kipar, a na severu gradove na obalama Helesponta i Propontide. Persijski car Darije morao je brzo da reaguje. Usklađenim akcijama tri velike vojske uspeo je da sa svih strana opkoli Milet, središte pobune. Odlučujuća bitka odigrala se 494. godine pre n.e. kod ostrva Lade na ulazu u miletsku luku. Persijska flota, sastavljena od egipatskih i feničanskih brodova, razbila je helenske snage; Milet je osvojen i spaljen. Ovi događaji označili su slom Jonskog ustanka.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Maratonska bitka   Uto Avg 28, 2007 10:34 pm

Maratonska bitka , 490. pne., je velika pobeda Atine i Plateje nad Persijom u toku Grčko-persijskih ratova. Odigrala se na mestu zvanom Maratonsko polje.

Atinjani su, saznavši za persijski napad na Eretriu, skupili oko 9.000 ljudi, a u pomoć su im je stiglo i 1.000 boraca iz Plateje. Persijanci su brodovima prebacili 25.000 pešaka i 1.000 konjanika. Kako Atina nije bila direktno ugrožena, Grci su odlučili da sačekaju pomoć iz Sparte, koja im je bila obećana. Atinjani su nakon devet dana saznali da su Persijanci zauzeli Eretriu. Time je Persijancima put za Atinu bio otvoren i mogli su napasti u bilo kojem trenutku.

21. avgusta Atinjani su odlučili da prvi napadnu. Miltijad je saznao da persijska konjica nije u blizini i naredio napad. Grcima je zapovedao Miltijad, a persijancima Darije I i Artafern. Većina persijske pešadije su bili strelci. Grčki plan je bio lagano napredovanje dok ne dođu u domet persijskih strelaca. Tada bi ubrzali prema Persijancima i napali ih sa teškom pešadijom, hoplitima. Grci su u sredini imali samo četiri reda, umjesto uobičajenih osam, a krila su zadržala osam redova. Persijanci su bili naoružani kratkim kopljima i kratkim mačevima, a Grci dugačkim kopljima. Persijska prednost su bili luk i strela, kao i brojčana prednost. Međutim, Grci su imali teški oklop koji ih je dobro štitio.

Kako su Grci napredovali, krilo se probližavalo centru koji je bio izložen teškim napadima strelaca. Kada su se Grci približili, Persijanci su isprva probili grčku sredinu i naterali ih na uzmicanje. Grci na krilima su opkolili Persijance i potpuno ih razbili. Kao rezultat toga Persijanci su se dali u panični beg. Grci su ih gonili sve do brodova.

Grčki gubici su bili 192 čoveka, a persijski oko 6.000 ljudi.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ckobu
Admin
avatar

Broj poruka : 79
Godina : 26
Location : Srp. Miletic
Datum upisa : 20.08.2007

PočaljiNaslov: Bitka u termopilskom klancu   Uto Avg 28, 2007 10:36 pm

Termopilska bitka je bila bitka koja je vođena između saveza grčkih gradova-država i Persijskog carstva kod Termopilskog prolaza u centralnoj Grčkoj avgusta 480. godine pre nove ere. Brojčano mnogo slabiji Grci su zadržali Persijance tri dana, čime su dobili dovoljno vremena za evakuaciju Atine i pripremu jače armije. Mala sila vođena spartanski kraljem Leonidom blokirala je jedini put kojim je masivna vojska Kserksa I mogla da napreduje, koristeći povoljan teren, dobru strategiju i dobro obučene vojnike. Osvajanje Termopilskog klanca je dalo Persijancima mogućnost da kontrolišu široke oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo mogućnost napada na Atinu. Iako pobednici Persijanci su pretrpeli gubitak morala zbog teških gubitaka.



Kad je persijski car Kserks I čuo koliko ga malena armija čeka mislio je da će se Grci sami povući i pričekao je tri dana. Četvrtog dana je naredio da se prolaz osvoji. Grci su celi prolaz prekrili falanga formacijom, što znači formacijom međusobno prekrivenih štitova iz kojih vire duga koplja. Ta formacija je slična ježu. Persijanci nisu mogli proći kroz tu defanzivnu formaciju. Persijanci su uglavnom bili laganije naoružani sa slabijim oklopima. Disciplinovani Spartanci su orkestrirano izveli nekoliko puta malo povlačenje sa brzim povratkom u raniju poziciju zadajući tim brzim manevrima ogromne gubitke lako oklopljenim i naoružanim Perzijancima. Zbog terena Persijanci nisu mogli da opkole Grke, tako da njihov daleko veći broj nije dolazio do izražaja. Herodot je pisao da su persijske strele zaklanjale nebo.

Drugog dana bitke opet su Grci pobili ogroman broj Persijanaca. Zatim je perzijski car Kserks I odlučio da pošalje legendarne "Persijske besmrtnike" (elitna kraljevska garda). Ali ni oni nisu imali dovoljno snage da razbiju grčku formaciju falange. I besmrtnici se povlače sa teškim gubicima.

Posle drugog dana bitke, jedan Grk je pobegao kod Persijanaca i odao je poseban prolaz kroz Termopile, koji Persijanci mogu koristiti da bi prošli. Taj posebni prolaz branilo je 1000 Grka, ali nije se očekivalo da bi Persijanci tuda krenuli. Iznanađeni Persijskim napadom Grci su pružili kratak otpor i povuki se u planine. Persijanci tako prođoše kroz prolaz.

Kserks I je bio ljut jer je izgubio toliko mnogo vojnika. Zbog toga naređuje da se mrtvo Leonidino telo obezglavi i da se telo zabije na krst. Kasapljenje leša je bilo nešto što je i kod Persijanaca smatrano nedozvoljenim, pa se Kserks I kasnije kaje zbog svog postupka. Iako je to bila taktička pobeda za Persijance, to je bio težak udarac za persijsku armiju zbog ogromnih gubitaka od strane samo hiljade Grka. Bitka je značajno digla grčki moral. Pomorska bitka kod Artemizija završila je bez pobednika, iako su se Grci povukli. Persijanci posle bitke kontrolišu Egejsko more i celu Grčku severno od Atike. Spartanci se pripremaju za obranu Korinta i Peloponeza. Kserks I upada sveteći se u Atinu, čiji stanovnici su uglavnom pobegli na ostrvo Salaminu. U septembru 480. pne. Grci pobeđuju u pomorskoj bici kod Salamine, koja dovodi do naglog Kserksovog povlačenja. Preostala Persijska armija pod Mardonijem poražena je u bici na Plateji.

Na mestu bitke postavljena je ploča u kojoj je urezan epitaf Simonida sa Keja koji je bio savremenik bitke, a koji pominje i Herodot u svojoj istoriji:
Slučajni prolazniče, kad mineš kraj Sparte
Javi da smo ovde pali, pokoravajući se njenim zakonima
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Grcko-persijski ratovi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Grcko-persijski ratovi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Krstaški ratovi
» Templari
» Vajarstvo-skulpture
» Prvi balkanski rat
» Hanibal pred vratima!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Istorija :: Stari vek-
Skoči na: